Сала 7 - пано 18

СТРАНЕ МЕДИЦИНСКЕ МИСИЈЕ 3

Холандска мисија

Холандску медицинску мисију у Ваљевском крају предводио је др Аријус ван Тинховен (1886-1965), који је на дужности главног хирурга Ваљевске војне болнице био од новембра 1914. до априла 1915, наглашавајући да је смртност у ваљевским болницама износила 90%.

Његову екипу чиниле су три Холанђанке: асистент и главна болничарка De Groote и болничарке Van der Maden i Westerhoff као и болничари Henken i Das. Они су дошли у Србију још у августу 1914. године.

Др Тинховен, по налогу команданта Дринске дивизије био је члан Комисије која је утврђивала злочине Аустроугарске војске над цивилима. Реч је о масакрима извршеним у Ваљевском крају, посебно у Завлаци.

Жртава пегавца било је и међу припадницима холандске мисије. Болести су подлегли болничар Das и болничарке Van der Maden i Westerhoff, док болничарка de Groote није оболела. Његов најближи сарадник болничар А.Ф.Хенкен се такође заразио али је умро по повртаку кући, у Холандији. Разболео се и др Тинховен, али га је излечио познати лекар др Селимир Ђорђевић и након тога, крајем фебруара 1915. напустио Ваљево и вратио се у Холандију. Ускоро, следеће године, поново је пружао стручну помоћ, нашој исцрпљеној војсци у Драчу, на острву Крфу и Виду. Сећања на трагичне дане проведене са српским народом, објавио је у илустрованом дневнику, Страхоте рата у Србији-дневник ратног хирурга, публикованом на француском језику 1918.године.

Фото


Швајцарска мисија

Када је реч о раду страних лекара на сузбијању епидемију у Ваљеву за бактериолошки рад највећи значај је имао долазак проф. др Лудвика Хиршвелда, (Ludwig Hirszfeld) (1884 – 1957), Јеврејина из Варшаве, доцента за бактериологију на Медицинском факултету у Цириху. Фебруара 1915. године стигао је у Ваљево, у болницу 5 пешадијског пука. У то време у Ваљеву је радила француска лекарска комисија под руководством познатог испитивача и познаваоца пегавог тифуса Консеја.

Долазак Хиршвелда значио је помак у бактериолошком раду те се он с правом сматра оснивачем бактериологије и њеним првим предавачем код нас. Стање које је затекао у болници у Ваљеву описао је у свом делу: ''Историја једног живота''.

Проф. Хиршвелд је уз асистенцију мајора др Александра Савића и др Клоцмана, лекара и хемичара успео да изолује клицу паратифуса. Уједно то су биле прве вакцине паратифуса одгајане у Европи. У Ваљево је ускоро стигла и његова супруга др Хана. После окупације они су се повукли на Крф где је оформио бактериолошку лабораторију при Санитетском одељењу Врховне команде; тада је пронашао: Петовалентну вакцину против колере, пегавог тифуса и паратифуса А, Б и Ц, а изоловао је и до тада непознати сој паратифуса који се данас назива Salmonella hirsyfeldi. Маја 1917, у Солуну је отворена ''Српска болница престолонаследника Александра'', где су заједно др Хиршвелд и др Стајић образовали Српске бактериолошке кадрове. По повратку у Србију, Хиршвелдови су постали чланови Српског Лекарског друштва, а Лудвик је именован за првог шефа Бактериолошког одељења Војне болнице у Београду. Југославију су напустили 1919.године и вратили се у Швајцарску.

Фото