Сала 7 - пано 17

СТРАНЕ МЕДИЦИНСКЕ МИСИЈЕ 2

Америчка мисија

Америчка јавност је била добро обавештена о приликамау Србији, захваљујући изузетном ангажовању Михајла Пупина, професора Колумбија универзитета и г-ђе Мејбл Данлоп Гордон Грујић, супруге помоћника министра спољних послова Славка Грујића.

У августу 1914. Амерички црвени крст почео је да регрутује лекаре да би у септембру бродом ''Унија'' кренула добро опремљена Прва Америчка мисија Црвеног крста са шефом, младим али искусним хирургом Едвардом Рајаном у Београд. Преко Америчког црвеног крста у Ваљево су дошли др Семјуел Алберт Кук и др Бартон Кукингем 1. јануара 1915.године.

Др Семјуел Aлберт Кук (Dr Samuel Albert Cook) (1878-1915), дошао је са лекарима америчке мисије Црвеног крста у Србију, а у Ваљеву је вршио вакцинацију српске војске против трбушног тифуса. Када је вакцина била при крају, није хтео себе да заштити од болести у корист војника. Умро је у Ваљеву 10. фебруара 1915. чекајући нову пошиљку вакцине из Америке, у нади да ће се спасити. Сахрањен је на гробљу на брду Видрак, где му је Амерички Црвени крст подигао споменик са натписом: „Више пожртвовања не може бити него када човек положи живот за свог пријатеља“.

Др Бартон Кукингем (Dr Barton Cookingham) (1888-1968), стигао је у Ваљево неколико дана пре смрти др Кука, разболео се од пегавог тифуса али је успео да преживи.

Фото


Француска мисија

Обимнија помоћ Француске у Ваљево стиже са распламсавањем епидемије пегавог тифуса почетком 1915.године. Међу француским санитетским особљем налазио се и др Ернест Консеј (1870-1930), инфектолог, који је претходно био члан тима истраживача на челу са професором Шарлом Николом када је неколико година раније (1909) у Северној Африци, установио начин и преносиоца пегавца. Mноги наши лекари нису знали за његова открића тј. да Pediculus vestimenti преноси пегави тифус. Највероватније је почетком 1915. баш др Консеј упознао Милана Јовановића Батута о томе ко преноси пегавац.

* Војно-санитетска мисија Француске, под управом пуковника др Жобера стигла је у Ниш 27. марта 1915. и била распоређена широм Србије. У новембру 1915. и чланови француске војне медицинске мисије повукли су се са војском и народом преко Албаније и насатвили своје деловање на Солунском фронту. Приликом повлачења 1915. др Консеј ће промрзнути, изгубивши прсте на ногама и биће до краја живота инвалид.


Грчка мисија

Грчка је послала медицинску помоћ у виду три мисије. Од грчких лекара у Ваљеву је радио др Калијадес који је по неким сазнањима, у једном периоду, био на челу неких резервних болница... Занимљив је податак да су хуманисти на супротној страни, тајно организовали помоћ материјалне природе као што се то чинило у Италији и Румунији.


Руска мисија

Организована мисија Руског добротворног друштва стигла је у Ваљево на јесен, највероватније већ у септембру 1914.године, чинила је екипа од 18 чланова:

Шеф др Николај Иванович Сичев
Лекарски помоћник: Константин Сафанов
Пуномоћник Николај Лодиженски и његова помоћница Лукија Алексијева
Економ: Василије Извољски
Милосрдне сестре: Ксенија Смирнова, Ана Горбачева, Лудмила Петрова, Александра Исидорова, Тамара Петровић- Његош, Екатерина Слехова
Службени персонал: Алексије Волков, Јован Колпаков, Јован Красиљников, Николај Петров , Алексије Пучков, Димитрије Сорокин, Ефросинија Жукова.

Болничка опрема ове мисије налазила се у три вагона. Касније је премештена у Крагујевац и Зајечар у истом саставу. У Зајечару је Сичев спомињан као руски лекар који је дијагностиковао у Србији прве случајеве пегавца крајем 1914. Хирург Сичев је касније наставио ангажовање и на Солунском фронту, а потом радио као шеф војне болнице на Цетињу од 1923. до 1938, и добио за свој рад многа признања.

Фото