Сала 7 - пано 16

СТРАНЕ МЕДИЦИНСКЕ МИСИЈЕ

Британска мисија

Међу првима у оквиру британске мисје стигла је Флора Сендс (Flora Sandes) (1876-1956) Пријавила се као добровљна болничарка и заједно са јединицом првих волонтера пошла са станице ''Викторија'' 12.августа 1914. године ка Србији са још 36 других медицинских сестара. О њеном боравку у Ваљеву од 19.фебруара 1915. у болници у згради Гимназије сазнајемо из Дневника који је водила све до августа 1915, а потом се повукла на Солунски фронт. Добитник је многих признања и учесник Другог светског рата. Међу Флориним сарадницима била је и тридесетогодишња болничарка Емили Симондс (Emily Simmonds) (1888-1966).

По својој пожртвованости и оданости медицинском позиву посебно су се истакле Болнице шкотских жена, које је иницирала др Елси Мод Инглис (Elsie Maud Inglis) јединице, тј. болнице које је упутио Српски потпорни фонд, под управом госпође Пеџет (Dame Leila Peget), и болнице у организацији Одбора за помоћ рањеним савезницима. Средином новембра 1914. Лондонски одбор Болница шкотских жена упутио је јединицу која је у Ваљево под руководством др Алисе Хатчинсон (Alice Hutchinson), са искуством у лечењу инфективних болести стигла крајем маја- почетком јуна 1915.

Мисија Бери или болница Бери коју предводи брачни пар лекара имала је за одредиште Врњачку Бању. Позната је по строгим мерама заштите и по томе што у њиховој болници није дошло до разбољевања услед строгих мера контроле и дезинфекције.

Војна медицинска мисија на челу са пуковником Вилијамом Хантером (William Hunter), послата је у помоћ Српској влади. Поред познатог потпуковника Стамерса, који је искористио обично винско буре за дезинфекцију и депедикулацију одеће и ћебади -''Српско буре'', било је још 30 лекара. Особеност Хантерове мисије је прекид комуникације између фронта и позадине тј. сви сумњиви случајеви су задржавани у карантинима. Крајем јуна 1915. у Србији није више било новооболелих од пегавца.

Мисију британског часописа Daily Press основале су Елизабет и Ана Христић, супруга и ћерка Љубомира Христића сина некадашњег премијера Србије Николе Христића. Елизабет је била писац и новинар а током Балканских ратова и добровољна болничарка, а Ана новинарка Daily Press. Већ током фебруара са Елизабет и Аном у Ваљево стижу и четири болничарке (Магнуссен из Кристијаније у Норвешкој и Хелсбy, Споонер, и Бунyан из Лондона) са залихама санитетског материјала где су све до 19. октобра 1915.

Како је Канада у ово време била део Британске империје тако је и њена помоћ била у саставу Болница шкотских жена, тј. у оквиру британске мисије. Међу бројним обученим медицинским сестрама издваја се Беси Греј Сатерленд (Bessie Gray Sutherland) која је подлегла пегавом тифусу.

Фото