Сала 6 - пано 14

СРПСКИ САНИТЕТ У УСЛОВИМА ЕПИДЕМИЈЕ ПЕГАВОГ ТИФУСА

Др Јордан Стајић (1868-1949)

Др Јордан Стајић (1868-1949), спада у ретке лекаре који су преживели тифус. У Ваљеву је био изузетно омиљен, боравио је дуго, у два наврата од 1900. до 1915. и од 1919. до 1928. када је премештен у Битољ. У Ваљевској болници, је начинио прве хируршке интервенције и стасао у врсног хирурга. Због брзине којом је вршио хируршке захвате назван је српски Лареј. Први је од ваљевских лекара пре Првог светског рата применио серум против шарлаха и дифтерије у лечењу оболелих од ових тешких заразних болести.

После повлачења са војском и Врховном командом преко Албаније, на Солунском фронту је био у својству најпре начелника санитета одељења Врховне команде 1917-1918, шеф хируршког одељења, а затим управник Болнице престолонаследника Александра у Солуну од 1918. до 1919.

Фото


Др Аврам Винавер (1862-1915)

Др Аврам Винавер (1862-1915) рођен је у Варшави. Захваљујући познанству са Вилхемом Рендгеном, др Винавер се сматра оснивачем радиологије у Србији за чије потребе је набавио и први рендген апарат 1897. Учествовао је у Балканским ратовима, а Први светски рат затекао га је на месту управника V резервне болнице у Ваљеву. Лечећи српску војску и народ од епидемије пегавог тифуса и сам се разболео и умро 6.августа 1915.године у Ђевђелији.

Др Аврам Винавер са болничарима и рањеницима у дворишту Ваљевске болнице

Фото


Др Милован Башовић

Др Милован Башовић, Србин из Црне Горе, из племена Дробњака. Mедицину је студирао у Русији. Са руском лекарском мисијом стиже у Србију током балканских ратова и потом се активирао као српски санитетски официр. Од почетка Првог светског рата ради у Ваљеву. После повлачења из Ваљева пре Колубарске битке, у новембру 1914, заједно са др Винавером и руском лекарком др Сошинском остаје у граду са рањеницима који нису могли да буду евакуисани. После преласка преко Албаније, доктор Милован је, у периоду од 1916. до 1918. радио у болницама у Сиди Абдулаху и Феривелу, недалеко од Бизерте.

Фото