Сала 5 - пано 13

СРПСКО БУРЕ

На предлог британске војно-санитетске мисије предвођене пуковником др Хантером, у Србији је током пролећа 1915. године спроведен низ драконских мера за сузбијање епидемије. Забрањена је посете цивила болесној родбини, формирани су карантини у којима су задржавани сви сумњиви случајеви, саобраћај је био строго контролисан, железнички вагони су свакодневно чишћени и дезинфиковани. Спровођен је и масовни програм дезинфекције и дезинсекције (депедикулације) свих зграда и просторија, које су служиле јавном окупљању грађана (хотели, кафане, ресторани...).

Од пресудног значаја за сузбијање епидемије била је дезинсекција одеће, рубља и постељине. У уништавању вашију и њихових јаја коришћени су различити импровизовани уређаји за дезинсекцију врелим ваздухом и врелом воденом паром. На предлог британског лекара др Стамерса прво су употребљавана метална бурад с водом на дну и ложиштем испод. У њих, тачније у унутрашње корпе које су спречавале додир са водом, стављана је одећа. У Крагујевцу је направљено 100 оваквих буради и она су, као модели, са упутством за израду, послата широм Србије.

С обзиром да је у Србији било много више дрвених него металних буради, почетни модел је додатно модификован. Одећа је стављана у празно дрвено буре чије је дно било избушено. Кроз отворе је улазила врела водена пара из посуде на коју је буре било постављено, а испод које се ложила ватра. Убрзо је постојало по једно „српско буре“, како је назван овај уређај, заједно са по једним импровизованим купатилом на сваких 250 војника.

Захваљујући овим мерама, већ крајем пролећа 1915. године у целој Србији, није више било новооболелих од пегавца.

Српско буре – импровизовани уређај за дезинсекцију

делује на принципу „коховог лонца“ где се вода загрева на 100 степени целзијуса и слободна водена пара струји кроз одећу сложену у бурету уништавајући ваши.