Сала 5 - пано 11

СТРАШНА ИСТИНА О СРБИЈИ

(апел британској јавности сер Томаса Липтона)

„Срео сам на сеоском путу много жртава, које су преслабе да дођу до болнице. Сакупљали су их и довозили воловским колима. Често су воловима управљали жена или деца, док је у колима муж или отац бунцао у грозници. Једва је преостало довољно људи, који не болују, како би могли да ископају гробове за мртве, чија тела леже изложена по гробовима. У неким болницама није било ни ћебади ни душека, док су у другима по три и четири пацијента спавали попречно на једној сламарици. Поред свега тога, пацијенти се никад нису жалили. У једном болничком одељењу сам видео пацијента, који је и поред своје грознице дивно певао својим другарима. Ове страхоте захтевају хитну помоћ сваке врсте: шаторе, дрвене бараке, санитетски материјал, кревете и постељину, лекове и медицинску опрему, стерилизаторе за млеко, а поврх свега лекаре и болничаре.”

Хуманитарна катастрофа која је задесила Србију у зиму 1914/15. године наишла је на велики одјек у свету. Одговрајући на позиве српске владе и истакнутих појединаца, али и самоиницијативно, бројне значајне и утицајне личности су писале писма, држале предавања, организовале изложбе, издавале књиге и објављивале чланке за водеће светске листове, обавештавајући свет о судбоносним данима за српски народ и на тај начин усталасале јавност својих земаља, не би ли помоћ Србији пристигла на време и у што већем обиму.