Сала 3 - пано 7

ПЕГАВИ ТИФУС

Пегави тифус (tuphus ehanthematicus), пегавац или „историјски тифус“, како је назван јер су га често у историји спомињали ратни хроничари, избија са појавом вашљивости у нередовним условима као што су ратови, елементарне непогоде и сл. Пегави тифус карактерише тешка акутна инфекција крви изазвана рикецијом провазеки (Rickettzia Prowazeki) коју преносе беле људске ваши (Pediculus humanis corporis). Одлике болести су висока температура и осип на кожи. Потребно је строго издвајање болесника, а у циљу спречавања вашљивости битна је чистоћа станова, одеће и рубља, што у ситуацији која је затечена у Ваљеву на крају 1914. године није могло да буде учињено, нарочито у зимским условима.

Највероватније је да се болест појавила на више места истовремено с тим што је Ваљево било једно од највећих жаришта, из кога се даље ширила епидемија. Општеприхваћено мишљење је да су узрок велике епидемије били заробљени аустроугарски рањеници и болесници остављени у Ваљеву, уз опште стање које је иза себе оставила аустроугарска војска после Колубарске битке: велика концентрација људи крајње неадекватно смештених на малом простору, уз веома лоше хигијенске услове и пуно несахрањених покојника - били су то идеални услови за нагли развој епидемије.

За време Првог светског рата, истовремено са пегавцем, епидемијски карактер је су имали и трбушни тифус и тифус рекуренс. Трбушни тифус (tuphus abdominalis) је септичко-токсичног обољења које се преноси загађеном водом и храном и које изазива бактерија Salmonella Typhi. Тифус рекуренс, односно повратна грозница (Febris recurrens; Typhus recurrens) изазива спирохета borrelia recurrenlis коју такође преноси бела ваш, као и крпељ. То је инфективно обољење које карактерише нагли почетак и више фебрилних напада са високом температуром, дрхтавицом, малаксалошћу и тешком главобољом.

Фото