Сала 1 - пано 2

ВАЉЕВО ПРЕ ПОЧЕТКА РАТА

Панорама Ваљева на почетку двадесетога века

Током 19. века Ваљево се убрзано развијало и урбанизовало. У другој половини столећа, од 1862. до 1900. године, број становника се са 2.150 повећао на 7.477. Са ширењем вароши осниване су и нове институције: основна школа, гимназија, читаоница... Са радом је почела и позоришна дружина, као и штампарија, а покренуте су и локалне новине. Основане су и пивара и штедионица, саграђано јавно купатило, подигнуте нове јавне зграде за школе и судове, као и хотели. Улице у вароши су осветљене, прво лампама на гас, да би још 1900. године, међу првима у Србији, Ваљево добило и електрично осветљење. Између осталога, а што је било од пресудног значаја за догађаје који следе, Ваљево је имало и модерну цивилну Окружну болницу, а постало је и значајан гарнизони центар са Војном болницом.

Окружна болница у Ваљеву је основана 1867. године и првобитно је била смештена у приватној кући која није била адекватна за болничке потребе. У нови, наменски пројектован објекат болница је усељена 1885. године, а две деценије касније болнички комплекс је проширен и са модерним хируршким павиљоном.

После великих војних реформи спроведених у Краљевини Србијие Ваљево је 1883. године постало седиште Дринске дивизијске области. Већ 1885. године саграђена је прва касарна у граду, на Илиџи (касарна Седамнаестог пука), затим 1899. и касарна Петог пешадијског пука, а потом и Артиљеријска касарна, комплекс војних складишта Дринске дивизије и зграда дивизијске команде.

Још пре формирања Дринске дивизијске области, током Српско - турских ратова (1876-78), у Ваљеву је била стационара привремена војна болница у којој су радили и руски лекари и болничари. Привремена војна болница постоји и по формирањем гарнизона, вероватно у оквиру касарне на Илиџи, а са почетком новога века Ваљево је постало седиште и сталне Војне болнице Дринске дивизије.

Током балканских ратова (1912/13. године), поред сталне Војне болнице у Ваљеву су постојале и две резервне, једна у згради Гимназије, а друга у касарни Петога пука. У њима је радило тринаест лекара. Поред српског санитетског особља ту су била и три Данца, два Чеха и један Хрват.

Фото

Ваљево је леп градић од осам до десет хиљада становника, у брдима, са здравом климом, прилично модеран, има чак и електрично осветљење; седиште је среза, у њему се налази најмање пет великих касарни, као и прелепа гимназија, сада оспособљена за прихват рањеника. Из интервијуа др Аријуса ван Тинховена датог Ротердамским новинама у августу 1915.
Окружена зеленим брежуљцима мала варош Ваљево почива у долини као у једном кревету. Њене ниске кућице изгледају сасвим беле под сунцем које бљешти. Из књиге др Арчибалда Рајса „Шта сам видео и проживео у великим данима“